Mene je ćaća napravio u jendeku, u sred bela dana, vraćajući se sa vršidbe da svi vide kako se pravi muško s’ pola snage. Onako s’ nogu zajapuren pevao je nešto o sinjim galebovima, barkama, Americi…uvek se seti te pesme kad nešto važno radi menjajući joj reči u zavisnosti od vrste posla i mesta gde se nalazi. Kažu da je mene pravio više puta i da me ima svgude po srezu i šire. On se, baš, ne seća toga jer sve radi u zanosu, nenamenski, od srca, da ima s’ skim da pije i lumpuje, ide na pecanje i u miru površine bare vidi ceo svet i sinje galebove. Svi ovi nisu mi po volji, misle da sve znaju, a ne znaju ni gde su, ni kada su, ni ko ih je napravio.
Marta, dajde dve prehladjene i jednu utopljenu pivu.
Ćaća mi je rek’o da moram piti i za njega, ne može na noge, a ne voli upakovano. Imao sam tri godine kad me slao u birtiju po litru belog i sifon sode. Celo popodne sam donosio te dve stvari, niko nije smeo da mi pomogne, a on je strpljivo čekao i na kraju životinjski riknuo, da se selom orilo, ovo je moj sin. Onako malen, žut, žgoljav, od znoja i prašine, razvučenog osmeha od uva do uva, mlatarao sam nogama u vazduhu, srećan što je ćaća zadovoljan i što sad svi znaju da nešto vredim.
Nisi ni sad mnogo bolji tako zgužvan kao nedobitni tiket.
Mene je mater rodila u šupi dok je cepala drva. Piljevinom me očistila od žute masti, okupala snegom, peruškama ušuškala, zamotala u kecelju i nastavila da cepa drva. Onda me je zajedno sa cepanicama odnela u kuću, stavila pored šporeta, dobro je što ga nisi naložila, reko joj je ćaća došavši umoran iz šume ili kafane(nikad nisam doznao) i otišao leći. Nije se u ono vreme moglo odgovarati mužu kao danas, moja bi mi jebala sve po spisku da sam ja tako nešto uradio kada su se radjala naša deca.
Ko je ono s’ Djidinog tavana krao jaja od golubova pismonoša i ako ih popije mislio da će da poleti?!
Moj je ćaća raznosio pisma po kiši, snegu, jakom suncu, a ja sam hteo da mu pomognem. Navuk’o me onaj bedsti Djido jedan čovek je pio jaja gioluba pismonoše i leteći raznosio poštu po celom svetu. Ja sam odmah sebe zamišljao kako sa visine mašem ćaći, a on se diči što ima sina letača. Znao sam da od toga neće biti ništa. Ćaća mi je davao da pisma raznosim(peške) u drugom kraju sela , on bi išao kod onih raspuštenica i udovica, a odlazio je na kafu i kod žena čiji su muževi na poslu. Nikad to nisam rekao materi.
Jesi l’ i ti svoju decu pravio u kakvom kanaliću!?
Ma, kakavi, u krevetu, posteljina je morala biti čista, bela i uštirkana(ovo najviše zbog muške dece) i kad počne to da šušti razbudi pola komšiluka. Mi nismo ništa znali ni čuli. Ovog najmladjeg pravili smo u podne, znate ono skazaljke se spoje i stoje uspravno, a sve čvrsto i uštirkano, ćaća se slučajno zatekao na vratima i osluškivao da nešto ne pogrešim. Zato sada govori malom dok su oni zamišljali kako ćeš izgledati ja sam pazio da izgledaš ovako.
Čujem da i danas kad se vraćaš iz kafane lupaš komišijske kapije?
Ponekad, ne da ona moja da dolazim kasno. Ja sam ti kao dete tako dražio komšijske kerove, onda, jedne noći, kad sam malo poodrastao, kerovi su ćutali, a na prozoru se pojavila Andja gola do pasa, taman se kupala. Pozvala me da joj sipam vodu iz bokala da spere kosu. Okamenio sam se i pobegao u kukuruze, tek sam ujutro došao kući. Ćaća je to već čuo, rekao mi je nemoj nikad više odbijati da učiniš uslugu ženskom čeljadetu. I nisam, evo, zna i Marta.
Samo što si kod Marte zaspao na pragu, pa te moji morali preskakati, a ja sam sama spavala u krevetu.
Ajde, ne budali, dajde još dve prehladjene i jednu utopljenu pivu i za onog za šankom crno vino. Znam ja da ti sve ovo slušaš i da ćeš o tome pisati. Piši, al’ nek’ bude istinito, ja se ne stidim što me ćaća pravio u jendeku.
