Patrik Ouržednjik – Godine dvadest i četiri

Sećam se kako se otac za vreme raspusta u leto ’69 premišljao da li treba da ostanemo u Francuskoj. Sećam se da je nas decu pitao šta mislimo o tome i da me je njegovo pitanje uzrujalo a da je moja dve godine starija sestra rekla: „Zašto bismo mi odlazili, neka odu ove Rusonje.”
I / 2
Sećam se „jelovnika” na praškim zidovima iz šezdeset osme i nekih jela: mađarski gulaš a la Kadar, tatarski biftek a la Kolder i Brežnjevljev mozak u sopstvenom sosu.1
I / 3
Sećam se da je Kolder (ili Indra?)2 stanovao malo dalje od nas u Antonjinskoj ulici u Holešovicama.
I / 4
Sećam se Vlaste Trešnjaka na Maloj sceni na „stubu srama”. Sećam se da je pevao dve pesme.
I / 5
Sećam se stiha jedne od pesama: Kosa po zemlji zviždi. Sećam se da sam tu pesmu znao celu napamet i da sam je jednom pevao drugu, ali umesto „kosa po zemlji zviždi”, zapevao sam nehotice „koza po zemlji zviždi”.
I / 6
Sećam se da je „stub srama” bio svake srede i da je ulaznica koštala dve krune. Sećam se da je bio zabranjen za one ispod petnaest godina. Sećam se kako nije bilo teško preskočiti ogradu i pomešati se sa gomilom.
I / 7
Sećam se da sam brkao reči „nedostupan” i „nedozvoljen”.
I / 8
Sećam se časopisa „Petar i Lucija”.
I / 9
Sećam se kako smo drug i ja šezdeset osme u drogeriji u ulici Heroja Dukle krali dimne bombe, a onda ih na Letni palili i bacali na ruske tenkove.
I / 10
Sećam se kako su se vojnici plašili. Sećam se da su jednom odjeknule neke komande pa su vojnici legli na zemlju sa ispruženim automatskim puškama.
I / 11
Sećam se da smo bežali odatle, a potom se nekoliko sati skrivali u Muzeju tehnike i dogovarali kako ćemo jedan drugome da posvedočimo lažna imena i adrese.
I / 12
Sećam se kako sam sa ocem išao ulicama Heroja Dukle i Branitelja mira i kako smo čitali antiokupacione natpise po zidovima. Sećam se da je oca to zabavljalo.
I / 13
Sećam se kako je otac tražio dečji časopis „Majčinu dušicu”, u kome je bila antiruska pesma. Na trafici u ulici Branitelja mira nisu ga više imali, ali prodavačica se „značajno osmehnula”.
I / 14
Sećam se kako mi je mnogo godina kasnije neko rekao da je pesma bila od Jiržija Pištore.
I / 15
Sećam se hokejaške utakmice protiv SSSR-a iz šezdeset devete i imena igrača Suhi, Nedomanski, Holik Jirži i Holik Jaroslav, Dzurila. Sećam se rezultata 2:0 i 4:3.
I / 16
Sećam se jedne druge hokejaške utakmice protiv SSSR-a (1978?), koja se igrala u Švajcarskoj na stadionu punom čeških emigranata koji su skandirali „Idi kući, Ivane!”. Sećam se da su na televiziji i radiju prestali da emituju ton a beživotan glas iz studija je uz blagi eho-efekat komentarisao ostatak utakmice.
I / 17
Sećam se da je Nedomanski kasnije emigrirao u Kanadu.
I / 18
Sećam se da su hokejaški navijači govorili o „crvenoj konjici” – navalnom redu nekog kanadskog kluba koji su činili emigranti iz Čehoslovačke i SSSR-a.
*
Sećam se da smo na haubama prašnjavih automobila pisali SVINJO i OPERI OVO, KONJU.
VII / 2
Sećam se kako smo imali običaj da sedimo na gelenderu ispred škole i kako nam je jednom neki čovek rekao da ograda nije tu „za sedenje”.
VII / 3
Sećam se da je u tramvajima bilo 24 mesta za sedenje i 138 mesta za stajanje. Sećam se da je kod ovog 138 bivala nekad rukom dopisana nula.
VII / 4
Sećam se kako sam sa drugovima sedeo na trotoaru na Vaclavskom trgu, kako su došli policajci, prokontrolisali nas i primorali da ustanemo.
VII / 5
Sećam se kako sam sa drugovima sedeo na trotoaru na Karlovom mostu, kako su došli policajci, legitimisali nas i primorali da ustanemo.
VII / 6
Sećam se kako sam jednom stajao ispred apoteke na Štrosmajerovom trgu naslanjajući se na gelender, kako su pored prolazili policajci i kroz prozor mi nagovestili da se ne naslanjam, kako sam se pravio da ne shvatam, kako su izašli, legitimisali me i rekli da ograda nije tu „za to”.
VII / 7
Sećam se da se naziv policijskih stanica – „VB” čitao kao „peta be” i „univerzitet Vasila Prvog”.
VII / 8
Sećam se da je reč „organ” izazivala različite sarkazme.
VII / 9
Sećam se da nisam onanisao, već „masturbirao”. Sećam se da sam u tome zapažao nekakvu razliku.
VII / 10
Sećam se da sam izbegavao reč „privremen” i u principu govorio „prolazan”. Sećam se da mi se taj refleks održao sve do osamdesetih.
VII / 11
Sećam se da su šezdeset osme neki ljudi govorili da se neće šišati ni brijati dok se Rusonje ne povuku.
VII / 12
Sećam se da je bilo ljudi koji „iz principa” nisu pomerili kazaljke na satovima, kada je u Čehoslovačkoj uvedeno letnje računanje vremena.
VII / 13
Sećam se da je u „Crvenom pravu” izašao članak s naslovom „Letnje računanje vremena – nova garancija uspeha”.
VII / 14
Sećam se markera za stranice na kome je pisalo: „Posle posla knjiga”! Sećam se markera za stranice na kom je bilo napisano: „Znaš li činove pripadnika Službe narodne bezbednosti?” Sećam se markera za stranice na kome je pisalo: „Napredna knjiga – savetnik, vaspitač i organizator radnika”. Sećam se apela „Uz reklamaciju predaj ovaj kontrolni listić”.
VII / 15
Sećam se da je na poleđini risa papira A4 od 500 listova bila etiketa: „Papir za beskonačno štampanje”. Sećam se da sam jednom u knjižari zatražio „dva svežnja papira za beskonačno štampanje” i da me nisu razumeli.
VII / 16
Sećam se da sam jednom za rođendan dobio broj „Praških večernjih novina” iz dana mog rođenja i sećam se naslova: „Danas će se pojaviti kometa” i „Borba protiv mangupa će se pojačati”. Sećam se da su dali povod za porodične šale.
VII / 17
Sećam se socijalističkog morala, socijalističkih shvatanja, socijalističke masovne proizvodnje, širokih radničkih masa, pobedničkih radničkih masa, socijalizma sa ljudskim licem, blistave
budućnosti, svetle budućnosti, budućnosti koja počiva samo i jedino u našim rukama, sutrašnjice koja je na dohvatu, našeg shvatanja sveta, nesalomljive volje radnika, radničke inteligencije, radničkih masa, deklasiranih pojedinaca, antisocijalističkih elemenata, večitih gunđala, ogorčenih revanšista, desničarskih oportunista kojima neće cvetati ruže, smrtnih neprijatelja našeg socijalističkog sistema, bolesnih izdanaka socijalizma, dela omladine.
VII / 18
Sećam se natpisa iz javnih klozeta: „I tebi curi?” „To je sranje!” „Popišaj se na to!” i „Zovi Pavel”.
*
Sećam se da u školi nismo smeli da nosimo satove, jer je to bilo neprikladno.
IX / 2
Sećam se, kada bi neko došao u školu sa rukom ili nogom u gipsu, ceo razred je morao na njemu da se potpiše.
IX / 3
Sećam se vremena kada su kratke nogavice prestale da budu moderne i kada se podrugljivo govorilo: „Čekaš li to poplavu?”
IX / 4
Sećam se rečenice Duga kosa – kratka pamet. Sećam se da je u Hermanovoj ulici visio taj natpis na oglasnoj tabli Centra za agitaciju. Sećam se kako sam jednom sa drugom tamo na staklo prilepio portret Marksa.
IX / 5
Sećam se kada je prestalo da se piše „filosofija” i „president” '69 počelo da se piše filozofija i prezident... Sećam se kada je tokom Foklandskog rata počeo u medije da prodire naziv Malvinska ostrva. Sećam se kada je odjednom počelo da se piše SRN (Savezna Republika Nemačka) umesto NSR (Nemačka Savezna Republika).
IX / 6
Sećam se da je u ulici Branitelja mira bio bistro kojeg su šezdesetih godina preimenovali u „bistar”, a krajem sedamdesetih opet vratili na „bistro”.
IX / 7
Sećam se da je moja sestra nosila zvoncare. Sećam se šuškavaca, batikovanih majica, hipi torbica od nebeljenog platna ili jute i znaka mira („Solomonovo slovo”).
IX / 8
Sećam se kako sam se sa sestrom negde sredinom 70-ih uputio stopom na zapadnu granicu u susret roditeljima, koji su se vraćali iz Nemačke. U Rozvadovu su nas uhapsili i odveli u kasarnu gde nas je čuvao vojnik sa automatskom puškom.
IX / 9
Sećam se kako sam jednom sa dvojicom drugova bio na logorovanju na planini Vihorlat i kako nam se u jednoj kafani obratio lokalni „taster” želeći da zna ko je od nas glavni u grupi.
IX / 10
Sećam se kako sam jednom sa drugaricom bio na logorovanju u Bugarskoj i kako su nas kod grčke granice zadržali bugarski vojnici i odveli u kasarnu. Sećam se oficira koji nam je govorio da ne treba da se motamo tako blizu granice, jer su nekoliko kilometara odatle imperijalisti i imaju mnogo tenkova. Sećam se da nas je oslovljavao samo imenima koja je pročitao u pasošima.
IX / 11
Sećam se da je otac imao pacijenta koji nam je nabavljao devizne kvote za putovanje u inostranstvo. Sećam se da je jednom za večerom otac rekao da ima novog pacijenta koji bi nam možda nabavio devizne kvote. Sećam se da je mama rekla: „Stvarno? A, gde?”
IX / 12
Sećam se da sam za devizne kvote podnosio molbu četrnaest puta i da sam ih dobio dva puta: sedamdeset četvrte i sedamdeset devete.
IX / 13
Sećam se da sam tokom raspusta u Francuskoj muvao devojke tako što sam im govorio: „Ja sam iz Čehoslovačke i rado bih spavao sa Vama”. Sećam se da je to prolazilo: one bi prvo pitale za političku situaciju u zemlji.
IX / 14
Sećam se pesme sa logorovanja: „Godina četrdeset deveta” i refrena: „Ja kao stari vagabund idem po ovom svetu / ja Tom, koji pamtim godinu četrdeset devetu”. Ali redovno se pevalo: „Ja kao stari vagabund izbegavam državu ovu / ja Tom, koji dobro pamtim godinu šezdeset osmu”.
IX / 15
Sećam se kazne koju sam morao da platim jer sam prespavao u praznom vagonu na stanici u Češkim Buđejovicama. Sećam se da kod sebe nisam imao traženih sto kruna i da mi je „rešenje o kazni” stiglo poštom kući. Sećam se rečenice: „Prestup imenovanog je dokazan priznanjem prestupnika i utvrđivanjem organa ŽSJB-a (Železnička straža javne bezbednosti).
IX / 16
Sećam se naziva logorskih naselja: Alabama, Montana, Oregon, Fort Vilijams, Grin Vagrants, Blek Hauks, Društvo podignutih štapova, El Paso.
*
Sećam se da je železnička Centralna stanica izvesno vreme bila jedino mesto u Pragu gde su se prodavali sladoledi na štapićima „miša”. Sećam se da je o čoveku koji je prodavao te sladolede (stajao je u ulaznom holu sa desne strane), neko rekao da je „otpušteni doktor”.
X / 2
Sećam se uličnog prodavača novina iz podzemnog prolaza na Vaclavskom trgu, koji je uzvikivao naslove i propraćivao ih zabavnim komentarima. Sećam se kako su se oko njega stvarale grupice slušalaca.
X / 3
Sećam se da je jednom uzvikivao: „Ko je ubio staricu?”
X / 4
Sećam se da mi je do ludila išao na živce.
X / 5
Sećam se kako su me jednog dana potpuno prenerazila nakaradnost naziva novina „Rude pravo” („Crveno pravo”) i „Slobodna reč”.
X / 6
Sećam se novogodišnjih govora Svobode i Husaka. Sećam se da je Husak3 govorio na češkom.
X / 7
Sećam se da je Štrougal bio „inteligentan”.
X / 8
Sećam se vica: Šta se desilo 1875. godine? – Lenjin je napunio pet godina.
X / 9
Sećam se da su se za Prvi maj ljudi „radovali”.
X / 10
Sećam se parola „Za lepše sutra”, „Svi kao jedan!”, „Gradi mir!”
X / 11
Sećam se natpisa „Nikada nećemo zaboraviti!”, „Sa Sovjetskim Savezom za večita vremena”, „Sovjetski Savez – prijatelj i savetnik”, „Sovjetski Savez – naš uzor,” „Sovjetski Savez – čvrsti bedem socijalizma”, „SSSR – garancija mira” i „SSSR – mirotvorac”. Sećam se da je naše prijateljstvo sa Sovjetskim Savezom bilo „neprestano neraskidljivije”.
X / 12
Sećam se da su državni praznici morali da se odrađuju prve naredne subote.
X / 13
Sećam se da u različitim periodima nije bilo moguće nabaviti: pirinač, sočivo, meko brašno, jogurte bez šećera, paradajz, kelerabu, pasulj, teletinu, ovčetinu, koverte A5, koverte A4, uloške, prezervative, božićne svećice, prskalice, kremen za upaljače, punjenja za kineske hemijske, jednobojne pantljike pisaće mašine, indigo, pelir papir, toalet papir, oblande iz Karlovih Vari, tamnobraon boju, tamnozelenu boju, patike, kožne tašne, makaze, kišobrane na rasklapanje, šećer u kockama.
X / 14
Sećam se da u različitim periodima nije bilo moguće nabaviti: krastavce iz Znojma, špagete, džigericu, suvo grožđe, bademe, kondenzovano mleko, sveže mleko, margarin, jaja, so, prašak za veš, eksere.
X / 15
Sećam se poslovice: „Ko ne potkrada državu, potkrada porodicu.”
*
Sećam se „sivog pasoša”.4
XVI / 2
Sećam se da je jednom u „Crvenom pravu” izašlo razmatranje o emigrantima, koji beže sami od sebe, a upravo to nije moguće.
XVI / 3
Sećam se da su ljudi upisivali svoju decu na rang-listu za društvene stanove čim bi se rodila. Sećam se kako su međusobno potkazivali jedni druge da imaju mnogo velike stanove. Sećam se da se za to govorilo „imati višak stambenog prostora”.
XVI / 4
Sećam se da je jedna moja poznanica imala kod kuće cenovnik mita: koliko treba da dâ automehaničaru za taj i taj obavljeni posao, koliko službenici iz SNO-a (Sreski narodni odbor), koliko poznanici iz Čedoka (Čehoslovačka putnička agencija), koliko doktorima.
XVI / 5
Sećam se da otac jednom nije hteo da primi novac („malu pažnju”) od jedne pacijentkinje. Sećam se da mu se zahvaljivala i govorila da nije tako mislila. Ubrzo potom je našla drugog doktora a kod oca se više nije pojavila.
XVI / 6
Sećam se poslovice „Ko se mnogo posla lati, život sebi krati”. Sećam se da se za lagodan posao govorilo NEVES (nema velikog sranja) ili NENIS (nema nikakvog sranja).
XVI / 7
Sećam se da su se radnici fabrike teretnih vozila „Tatra” iz Koprivnje bili svečano obavezali da će da proizvedu deset šasija više, u čast leta u kosmos Vladimira Remeka.
XVI / 8
Sećam se da je let Vladima Remeka bio najlepši poklon našim ženama za 8. mart.
XVI / 9
Sećam se da je najviše foka na svetu živelo u Ohotskom moru.
*
Sećam se natpisa „Na čelu sa Komunističkom partijom Čehoslovačke za dalje jačanje životnih sigurnosti”.
XX / 2
Sećam se da su 28. oktobra ’88. na Vaclavskom trgu demonstrirali „deklasirani pojedinci” i još pozivali na okupljanje deo omladine.
XX / 3
Sećam se Vlaste Hramostove i Marte Kubišove5 na Škroupovom trgu decembra ’88.
XX / 4
Sećam se da se na demonstracijama uzvikivalo „Ljudska prava, ljudska prava!”
XX / 5
Sećam se da je neki čovek prolazio tuda i pitao da li to već prodaju novogodišnje jelke.
*
Sećam se smrti Pavela Vonke.6
XXI / 2
Sećam se sahrane Jana Palaha. Sećam se vesti o smrti Jana Zajica.7
XXI / 3
Sećam se da je Pavel Vonka umro od plućne embolije usled tromboze i otkazivanja rada srca.
XXI / 4
Sećam se da je 1989. godine u Čehoslovačkoj bilo preko milion i po članova KPČ-a (Komunistička partija Čehoslovačke).
*
Sećam se natpisa iz novembra ’89: „Miloš je gotov”8, „Na Sv. Stefana bez Štjepana”9, „Jakeš preko koša”, „Karel Got10 je sa nama”, „Ne damo da nas prevarite”, „Ni vikendom se nećemo zaustaviti”.
XXII / 2
Sećam se kako su ljudi zveckali ključevima. Sećam se povika: „Gotovo je”, „Slobodu, slobodu”, „ Živeli glumci”, „Ne plašite se više”, „Budimo disciplinovani” i „Poštujte saobraćajne znake!”
XXII / 3
Sećam se da je radio Slobodna Evropa javljao da sukobi sa policijom imaju za posledicu najmanje tri ili četiri žrtve.
*
Sećam se da je otac redovno slušao Glas Amerike.
XXIII / 2
Sećam se da je otac sukcesivno pušio cigarete marke: Partizanka, Globus, Start, Klej, i Petra.
*
Sećam se Ša-la-la-la-li.

„Godine dvadeset i četiri” se nadovezuju na eksperimente Džoa Breinarda (I Remember, 1970) i Žorža Pereka (Je me souviens, 1978).

(S češkog prevela Snežana Popović)

1. Janoš Kadar je bio komunistički predsednik Mađarske; J. Kolder je bio češki komunistički funkcioner
u periodu Praškog proleća; L. Brežnjev je bio predsednik SSSR-a.
2. A. Indra je bio češki komunistički funkcioner.
3. Husak je bio Slovak.
4. Sivi pasoš je bio poseban pasoš koji je važio samo za SFRJ.
5. Glumici V. Hramostovoj i pevačici M. Kubišovoj su bili posle 1968. g. zabranjeni javni nastupi.
6. Pavel Vonka je umro usled mučenja u komunističkom zatvoru.
7. Jan Zajic se zapalio ubrzo posle Jana Palaha 1969. g. u znak protesta protiv ruske okupacije.
8. Miloš Jakeš je poslednji predsednik Komunističke partije Čehoslovačke u periodu pre baršunaste revolucije.
9. V. Štjepan je bio predsednik praške organizacije KP u periodu baršunaste revolucije.
10. Poznati češki šlager pevač.